Poseta stomatologa u trudnoći

Pre nego što postanete mama i kada planirate trudnoću trebalo bi da posetite stomatologa. Stomatolog prilikom pregleda može da prepozna potencijalni problem koji se tokom trudnoće teško rešava. Redovne posete stomatologu i primena preventivnih mera kod kuće stvara budućoj majci osnovu za zdrave zube svog deteta.

Poslednja naučna istraživanja pokazuju da periodontalna oboljenja buduće majke mogu da rezultiraju preranom rodjenju i nedovoljnoj težini novorođenčeta. Kod trudnica sa paradontalnim oboljenjima rizik od pobačaja je do sedam puta veći.

Zabluda je da povećana učestalost bolesti zuba kod trudnica potiče zbog iscrpljivanja kalcijuma iz zuba, jer zubi nisu skladište i beba ne crpi kalcijum iz njih. Zubi trudnice su izloženi povećanoj opasnosti od nastajanja karijesa i parodontopatije zbog:

• prečestog uživanja hrane, jer se snižava PH vrednost u ustima i povećava kiselost pljuvačke,
• želje za kiselom i slatkom hranom što povećava rizik za tegobe,
• jutarnje mučnine sa povraćanjem, jer želudačna kiselina razara zubnu gleđ.

Šta buduća majka može da učini za svoje zube?

Prvenstveno, trudnica mora da upražnjava odgovarajući higijensko dijetetski režim, posebno da vodi računa o pravilnoj ishrani. Pažljivo odabrana ishrana trudnica osigurava dovoljno materijala za razvoj organizma i zuba. Dovoljna količina vitamina D, kalcijuma, fosfora, fluora i ostalih elemenata u redovnoj ishrani majke je važna za pravilan razvoj tvrdih zubnih tkiva jer razvoj zuba ploda počinje već u šestoj nedelji trudnoće, a mineralizacija zuba (stvaranje gleđi i dentina) u četvrtom mesecu trudnoće. Trudnica mora smanjiti unos šećera u ishrani, izostaviti slatkiše i slatke gazirane napitke između obroka.

Treba se uzdržavati od loših navika kao što su pušenje, prekomerno uzimanje kafe, alkohol. Ne upotrbljavati lekove, posebno antibiotike bez preporuke lekara, a tetracikline potpuno izostaviti zbog opasnosti po razvoj zuba.

Oralna higijena je vrlo bitna za održavanje oralnog zdravlja trudnice. Zube treba prati pravilnim pokretima posle svakog obroka, naročito ujutru, uveče i iza slatkiša, koristeći paste sa fluorom.

Za blagovremenu i efikasnu preventivu dentalnih oboljenja, stomatolozi preporučuju dva zubna pregleda tokom trudnoće, u prvom i drugom tromesečju trudnoće. Kod stomatologa buduća majka će biti upoznata sa pravilnim načinom ishrane, održavanjem oralne higijene (sopstvene i deteta), fluor profilaksi i prevenciji loših navika. Prevencija i smanjenje učestalosti karijesa može biti dopunski korak u dobrom početku majke i njenog deteta.

Trudnica treba da se javi stomatologu najkasnije do četvrtog meseca trudnoće radi kontrole i lečenja svojih zuba i dobijanja potrebnih saveta o zaštiti zuba deteta. Zubi u trudnoći se mogu i smeju popravljati.

Stigla je beba

Usta bebe su nakon rođenja sterilna, bez bakterija. Ako želimo da se bakterije polako i postupno nastane u njihovim ustima dovoljno je da ih poljubimo. Zato trebamo pod nadzorom stomatologa voditi računa o svom oralnom zdravlju.

Za dete je najbolje da počnemo sa najprirodnijom hranom. Dojenje obezbeđuje neophodne sastojke u idealnim odnosima za izgradnju zuba. Majčino mleko dovoljno opskrbljuje bebu energijom i potrebnim mineralima (kalcijum, fosfor). Dojenje takođe podstiče razvoj vilica i umanjuje pojavu loših navika(sisanje prsta). Refleks sisanja je urođen i sisanje umara bebu, umiruje je i uspavljuje pa je beba srećna i mirna.

Majka za vreme dojenja i dalje upražnjava odgovarajući higijensko dijetetski režim koji podrazumeva pravilnu ishranu, temeljnu oralnu higijenu i redovnu kontrolu zuba kod stomatologa najmanje dva puta godišnje. Vitamin D se obavezno dodaje ishrani svakog odojčeta u vidu kapi, bez obzira da li se dete hrani majčinim mlekom ili se veštački prihranjuje. Vitamin D je neophodan za prevenciju rahitisa kod koga se pored promena na kostima (X i O noge, pileće grudi, otvoreni zagrižaj) javljaju i promene na zubima.

Ako se odojče veštački hrani treba koristiti hranu koja je u pogledu kvaliteta i kvantiteta približna prirodnoj. Izbegavati suviše zaslađenu i kašastu hranu. Ne davati zaslađene napitke cuclom u vreme dnevnog i noćnog odmora ili između obroka. Posle obroka dati čistu prokuvanu vodu. Za hranjenje koristiti kašičicu ili obezbediti adekvatnu cuclu. Pedijatri smatraju da cucla hranilica treba da bude kratka sa malom rupicom kako bi se dete sisanjem umorilo i koristiti anatomski oblikovanu cuclu radi pravilnog formiranja aparata za žvakanje kod deteta. Mlade majke imaju običaj da povećavaju otvor na cucli iz straha da će se beba umoriti i neće uzeti dovoljnu količinu mleka. Time se pravi greška jer se formira nepravilan tip gutanja, nepravilna pozicija i funkcija jezika i donja vilica se ne razvija dovoljno. Kako odojče raste preporučuje se otvaranje više malih otvora , a ne povećavati postojeći otvor na cucli. Što se tiče položaja odojčeta, dete treba da sisa u napred nagnutom položaju pri čemu se bočica drži horizontalno. Ovim položajem se postiže veća aktivnost mišića za žvakanje.

Prvi meseci dečjeg života nisu važni samo za rast i razvoj zdravih zuba već su to ključni momenti za lični razvoj deteta. Što više različitih stimulacija: sisanje, gutanje, žvakanje, to je bolji razvoj vilice i zuba. Što se češće i intenzivnije istovremeno aktiviraju različita čula, što više različitih stimulišućih nadražaja utiče na bebu, pospešuje se njen fizički i psihički razvoj.